Гласам за науку Центар за промоцију науке

Гласајте кликом на слику

Уплови у свемир недовољно истражених научних тема. Учествуj у разоткривању. Затражи одговор. Свако од десет отворених питања савремене науке, по избору чувеног научног писца Филипа Бола, представља једну од научних дисциплина које би могле да промене свет који познајемо. Које од њих су теби најзанимљивије? Гласај за ону која те највише занима. Вођен идејом да грађани Србије имају право на знање, Центар за промоцију науке ће током 2013. године у оквиру својих програма посебну пажњу посветити оној теми која освоји највише гласова. Сазнајте више о питањима →

1802

1303

1251

2517

953

790

892

656

2798

1075

1

Од чега је настао живот?

2

Колика је маса света који не видимо?

3

Како окружење утиче на гене?

4

Како мозак мисли?

5

Колико има хемијских елемената?

6

Шта још можемо направити од угљеника?

7

Како да искористимо соларну енергију?

8

Који је најбољи начин да производимо биогорива?

9

Како продужити живот?

10

Како да непрекидно пратимо хемију људског тела?

Година 1900. Краљевско друштво у Лондону. Утихнули ходници. У великој дворани поспана публика слуша предавање једног од најугледнијих научника овог доба. „Не постоји ништа ново што би се данас још могло открити“, каже лорд Келвин, док његов суви глас одјекује салом. „Науку сада чекају само све прецизнија и прецизнија мерења“, сматра Келвин. Публика наставља да дрема.

Након великог развоја механике, биологије, математике, термодинамике и теорије електромагнетизма током викторијанске ере, свет се електрификује, индустријализује, постаје мањи и богатији, све више се мења, али делује у потпуности објашњен. Угледни научници попут лорда Келвина верују да су решили све познате проблеме. Већина млађих истраживача сасвим отворено жали што није живела у за науку узбудљивијим временима.

Тек понегде се спомињу маргиналне недоумице. Једнa групa физичара из необјашњивих разлога не успева да појасни делове криве зрачења црног тела. Американац Алберт Мајкелсон у Калифорнији без успеха спроводи серију мерења релативне брзине светлости у односу на етар. Међутим, научници не сумњају како је само питање дана када ће, на све бољој и бољој опреми, овај упорни амерички научник уловити етар.

А онда, само три године касније, сасвим непознати радник у Патентном заводу у Берну, након размишљања о питањима која нико не поставља, објављује пет радова који ће уздрмати науку и свет увести у нову еру. Својим радовима из 1903. Алберт Ајнштајн указује на мноштво отворених питања иза којих се крије сасвим нова физика. Нови неистражени универзум. Ново знање које ће на крају технолошки изменити познати свет.

Година 2012. У ЦЕРН-у је откривен Хигсов бозон, последња коцкица Стандардног модела. Генетичари су потпуно дешифровали људски геном. Научници су до последњег детаља истражили прошлост планете, будућност свемира и живи свет. Да ли смо сада, век касније, ипак дошли до краја науке? Или има још узбудљивих тема?